Poslednji podaci Eurostata (statističke agencije Evropskog parlamenta), objavljeni 12. januara, pokazuju da su radnice i radnici Srbiji u poređenju sa kolegama iz drugih zemalja u Evropi u prva tri kvartala prošle godine provodili najveći broj sati na poslu. Prosečno radno vreme u Srbiji je bilo 43,5 sati nedeljno i to samo na „glavnom“ poslu pošto ovi proračuni ne uzimaju u obzir eventualna angažovanja radnika nakon radnog vremena, ili kako se kod nas kaže „privatno“.
Radnici u Srbiji su zauzeli neslavno prvo mesto među 35 evropskih zemalja za koje su prikupljeni podaci. Najmanje se radilo u Holandiji (31,2 sata) koju prate Norveška i Danska, dok u našem regionu radno vreme u Hrvatskoj i Sloveniji iznosi nešto manje od 40 sati nedeljno, a u Rumuniji i Bugarskoj nešto više od 40 sati. Za 2021. godinu nisu prikupljeni podaci iz Turske i Crne Gore koje su 2020. godine bile zajedno sa Srbijom države sa najvećim brojem radnih sati.
Radno vreme u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, bi po pravilu trebalo da iznosi 40 sati nedeljno, međutim poslodavci imaju na raspolaganju različite mogućnosti za produžavanje radnog dana i veću eksploataciju radne snage. U nekim zemljama sindikati i progresivne političke organizacije aktivno rade na kampanjama za skraćivanje radnog vremena, odnosno uvođenja četvorodnevne radne nedelje.
Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић данас је са представницима ГИЗ-а потписао примопредају дигиталне платформе за бесплатне онлајн обуке – „Активно тражење посла“ и „Пут до успешног предузетника“.
Обе обуке, које НСЗ спроводи, а чија реализација је омогућена уз подршку глобалног програма Немачке развојне сарадње „Миграције за развој“ који у Србији спроводи ГИЗ, сви заинтересовани могу да похађају преко платформе за учење на даљину.
Sama odluka da ćete postati preduzetnik ne donosi uspeh. Da biste bili uspešan preduzetnik, morate da poznajete područje u kome želite da radite, da poznajete tržište, konkurenciju, kao i zakonske propise.
