Grad je za nemačkog investitora uradio sve što je mogao, pa i više od toga. Oteran je Konjički klub, upropašćena sjajna lokacija za stvaranje profitabilne turističke ponude sa izgradnjom sportsko-zabavno-rekreativnog centra. Za takav centar nije trebalo puno novca, pare nisu nedostajale, nedostajala je vizija. 

Grad Čačak, Vlada Srbije, Razvojna agencija Srbije, Ministarstvo privrede, javna preduzeća su stala iza ove investicije i svako je iz svog budžeta dao maksimalni doprinos da se sve realizuje onako kako treba i da nam mladi ostaju u gradu. Avaj od zapošljavanja nema ništa a mladi odoše iz Čačka. 

Izgradio je Grad Čačak, o trošku svojih građana, kompletnu komunalnu infrastrukturu za nemačkog investitora i dao je nemačkom kapitalisti za dž. Poklonio mu i pristupnu saobraćajnicu koja je i ime dobila po nemačkom gazdi. 

I nije samo Grad Čačak skinuo gaće, pred inostranim investitorom, uradila je to i država Srbija iz svojih fondova za privlačenje inostranih poslodavaca. Po deset hiljada evra za svakog novozaposlenog i još nešto para, a računica je nađena u kalkulaciji da će sav taj novac da se Gradu Čačku i državi Srbiji vrati kad gazda Nemac zaposli onih hiljadu Čačana, kroz poreze i doprinose na obračun njihovih plata. 

Gradsko veće je usvojilo Nacrt elaborata o opravdanosti besplatnog ustupanja gradskog građevinskog zemljišta površine 14,2 hektara nemačkoj firmi Forverk za izgradnju fabrike u industrijskoj zoni Preljina. Elaborat je urađen na 116 strana i pokazao je opravdanost za ustupanje zemljišta bez naknade. Po Uredbi Vlade Srbije jedan od parametara za subvencije i ustupanje zamljišta je da  investitor na dva ara zaposli jednog radnika, što je na ovu površinu 710 zaposlenih. Forverk se obavezuje da će zaposliti 1.000 radnika. To su minimalne brojke. Procena Poreske uprave je da ta površina koju mi dodeljujemo vredi oko 3,4 miliona evra – izjava gradonačelnika  Čačka posle sednice GV.

Dolazio čak i predsednik Srbije da položi kamen temeljac za izgradnju fabrike, a posle pred izbore došao da otvori, doduše tada već otvorenu fabriku. Bio i gazda Nemac na otvaranju. 

Posle otvaranja fabrike, proizvodne hale nekoliko meseci zvrjale prazne, pa se konstatovalo da čačanska privreda nema adekvatne kooperante za ono što fabrika proizvodi, pa posle ispalo i da Čačak nema adekvatnu inženjersku ponudu pa direktori i šefovi dovedeni iz drugih opština (čitaj: porezi i doprinosi od njihovih plata otišli da pune budžete Kragujevca i Gornjeg Milanovca koji ni cvonjka nisu dali za dolazak nemačkog gazde u Čačak). 

Ostalo da Čačak popuni radna mesta u proizvodnji za platu malo veću od minimalca. Ali sa probnim radom od šest meseci. Neki pomislili da je to predugačko vreme da nemački gazda proceni kvalitet rada radnika početnika.

Ispostavilo se da je onima, koji su se ponadali da im je kašika upala u med kad su ušli na fabričku kapiju, i šest dana a ne šest meseci, bilo dovoljno da shvate gde su došli i da je sva priča o blagostanju i lepoj perspektivi samo obična predizborna lagarija onih koji sami za sebe tvrde da svih 25 sati dnevno rade za Srbiju i njene građane. 

Ne nije greška kad kažemo 25 sati, jer njihov radni dan traje duže nego dan koji živimo mi obični građani. A oni se i taj sat viška žrtvuju za nas.

A tamo neki nezahvalnici koji prvo nisu imali rukavice i merdevine da se popnu na mašinu, pa em im vruća guma pekla ruke, em se svađali ko će da uzme merdevine, na kraju dobili i dupli par rukavica i za svaku mašinu po jedne merdevine. Ali opekotina po rukama i udisanje teškog vonja od vrele gume i dalje ostali. 

Elem, prođe i tih 3-4 godine čekajući da se pokrene veća proizvodnja, da se broj zaposlenih poveća sa jedva dvestotinak i da se ostvari obećana i projektovana kvota od hiljadu zaposlenih Čačana, kad gle belaja. 

Prema elaboratu, Grad Čačak će za osam godina ostvarivati prihode od najmanje 6,5 miliona evra po raznim osnovama, a najviše od poreza na zarade, poreza na imovinu i ekološke takse. Na dobar deo prihoda mogu računati i javna preduzeća. Prema sadašnjoj projekciji, od ove firme samo Vodovod i Komunalac ostvarivaće prihode od oko 48 miliona dinara – tvrdila lokalna vlast 2019. godine.

Kinezi kasne sa isporukama čipova, zakovala auto-industrija, veliki i zvučni proizvođači automobila primenili prema dobavljačima Šojićevu taktiku „Polako sa to plaćanje“, a nemački gazda počeo da deli otkaze. Onima za čije zaposlenje ga je država Srbija častila sa 10.000 evra po jednom novozaposlenom.  Onaj gazda, kome je Grad Čačak poklonio ono što nije nijednom čačanskom privredniku – kompletnu komunalnu infrastrukturu i još pride ulicu sa njegovim imenom.