Nemačko iskustvo u oblasti povratka i održive reintegracije pokazuje da, iako je društvena i ekonomska reintegracija povratnika veliki izazov, saradnja državnih institucija, privatnog sektora i civilnog društva u Srbiji donosi značajne rezultate u ovoj oblasti, ocenjeno je na online konferenciji Re:integrate 2021 „Ka održivom povratku i reintegraciji“ koja je održana u organizaciji Globalnog programa „Migracije za razvoj“ koji u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH od 2016. godine.  Program je deo globalne inicijative „Povratak u nove šanse” nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Konferenciju su otvorili prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije i gospodin Martin Maute-Keter, šef sektora za povratak i reintegraciju u nemačkom Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj.

Prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istakla je da za Republiku Srbiju uspešnost i održivost povratka ne znači samo korak napred na putu priključenja porodici evropskih zemalja, već je i izraz trajne strateške opredeljenosti za kreiranje održivih i delotvornih rešenja podrške za povratnike.

– Stoga su nam dragocena iskustva iz Evropske unije, a posebno naših partnera iz Nemačke, procene stanja i predlozi potencijalnih dodatnih vidova podrške pripremljeni od strane akademske zajednice, jedinica lokalne samouprave i referentnih organizacija civilnog društva. Svi nabrojani činioci predstavljaju važnu empirijsku osnovu za dalji razvoj planova od značaja i uticaja na održivi povratak – ocenila je ministarka Kisić Tepavčević.

Prema podacima iz Migracionog profila, tokom 2020. godine primljeno je 1.570 zahteva za readmisiju, data je saglasnost za 1.191 zahtev, a povratak je ostvarilo 1.008 državljana Republike Srbije. Od ukupnog broja primljenih zahteva za readmisiju 48,6% zahteva podneto je iz Savezne Republike Nemačke.

– Partnerstvo između Srbije i Nemačke je veoma snažno. Naše zemlje ne povezuju samo jake ekonomske i političke veze. Nas takođe povezuju ljudi. Ljudi koji migriraju u Nemačku i vraćaju se. Upravo zato Nemačka ulaže u nove mogućnosti ovde u Srbiji. Želimo da podržimo naše partnere u Srbiji u uspostavljanju političkog i ekonomskog okruženja  koje mladima omogućava da imaju perspektivu u ovoj zemlji – istako je gospodin Maute-Keter.

On je dodao da je bliska saradnja sa EU od ključnog značaja za kreiranje novih mogućnosti za mlade i za pružanje pomoći onima koji se vraćaju u Srbiju.

– Veoma sam podstaknut sjajnim razgovorima koje sam imao sa srpskim državnim zvaničnicima. Nemačka će nastaviti da podržava napore naših partnera u Srbiji u skladu sa nacionalnim strategijama i akcionim planovima Republike Srbije. Na taj način, takođe doprinosimo procesu pristupanja Srbije EU – dodao je.

Evropska unija usvojila je prvu strategiju o dobrovoljnom povratku i reintegraciji kao i praktične mere za jačanje pravnog i operativnog okvira za dobrovoljni povratak iz Evrope i zemalja tranzita kojima se povećava kvalitet programa vraćanja i reintegracije, uspostavljaju bolje veze s razvojnim inicijativama i učvršćuje saradnja s partnerskim zemljama.

Nikola Bertolini, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji ocenio je da nova EU strategija „otvara vrata za bolju koordinaciju i održivost reintegracije nego što je bilo ranije“ i ukazao da je koordinacija na nacionalnom i lokalnom nivou između svih institucija i partnera neophodna za uspeh reintegracije.

– Održiva reintegracija ima za cilj podršku ne samo pojedincima, već i strukturama i uslugama koje omogućavaju reintegraciju, kao što su traženje posla, obrazovanje i obuka, podrška preduzetništvu. Naš glavni cilj već dugi niz godina je da se bavimo osnovnim razlozima siromaštva u romskoj zajednici u Srbiji, tako da porodice nisu u opasnosti od migriranja – rekao je Bertolini. Trenutno u Srbiji EU finansira projekte vredne 30 miliona evra za inkluziju Roma.

Nova Strategija temelji se na inicijativama pokrenutima prethodnih godina i iskustvu stečenom  u  sprovođenju nacionalnih  i  zajedničkih  programa  dobrovoljnog povratka i reintegracije te inicijativama koje EU finansira u partnerskim zemljama.

Najnoviji podaci iz istraživanja o društveno-ekonomskom položaju i reintegraciji povratnika, koje je realizovao GIZ u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, pokazuju da je u vreme pandemije COVID-19 tokom 2020. i 2021. godine došlo do naglog opadanja broja odlazaka u zemlje EU.

Povratnici su sve bolje obrazovani, proaktivni ljudi srednje i mlađe dobi. Većina njih je samo jednom boravila u nekoj od zemalja EU duže od 30 dana. Povratnici nemaju značajan problem sa ličnim dokumentima, pristupom socijalnoj zaštiti i zdravstvenoj zaštiti, ali imaju problem sa troškovima zdravstvene zaštite, sa pronalaženjem zaposlenja, niskim prihodima i lošim stambenim uslovima. Građevinski materijal je i dalje daleko najpoželjniji oblik stambene pomoći, ali i seoska domaćinstva i socijalno stanovanje imaju značaj. Najpoželjnije vrste zaposlenja su samozaposlenost i stalan posao u javnom sektoru, pokazuju rezultati istraživanja.

Srbija je jedna od 13 zemalja u kojima se realizuje Globalni program „Migracije za razvoj“, kao deo šire inicijative pod nazivom „Povratak u nove šanse“, koju finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomski razvoj. Direktna pomoć pruža se, ne samo povratnicima u Srbiju već i lokalnom stanovništvu.

Konferenciji je prisustvovalo više od 100 učesnika. Na tri tematska panela na konferenciji govorili su predstavnici brojnih domaćih i međunarodnih institucija, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje i Komesarijata za izbeglice i migracije, organizacija civilnog društva, domaći i međunarodni stručnjaci, istraživači iz oblasti migracija.